Ugovori su jedan od osnovnih pravnih elemenata. Bilo kakav odnos da sklapate sa drugim pravnim ili fizičkim licima u toku razvoja biznisa ili poslovanja, obavezno je definisatga određenom vrstom ugovora.
Control Plus knjigovodstvena agencija pruža i ove vrste pravnih usluga.Sastavljamo sigurne i pravno važeće ugovore u odgovarajućoj formi za vas i vaš biznis.
Najčešći ugovori koje ćete sklapati u toku svog poslovanja su:
- Ugovori o radu
- Ugovori o poslovno – tehničkoj saradnji
- Ugovori o obligacionim odnosima
› Ugovor o radu ‹
je pravni akt kojim se zasniva radni odnos između poslodavca i zaposlenog, i detaljno utvrđuju njihova međusobna prava i obaveze. Smatra se validnim i važećim tek kada ga potpišu obe ugovorne strane. Ugovorom o radu definišu se brojne vrste radnog odnosa, u zavisnosti od delatnosti, vremena trajanja rada/angažovanja zaposlenog i prirode posla. Obavezno je da bude zaključen pre stupanja zaposlenog na rad i da bude i u pisanoj formi u najmanje tri primerka. Osim toga, obavezno je da sadrži određene elemente propisane Zakonom o radu. Zakon o radu propisuje prava radnika i na taj način štiti zaposlenog od samovolje poslodavca. Zbog toga je važno da se ispoštuju svi obavezni elementi prilikom sastavljanja ugovora i zakonske odredbe iz oblasti radnog prava.
Ne brinite o tome da li ugovori o radu koje zaključujete sa svojim zaposlenima sadrže sve obavezne tačke. Prepustite našim knjigovođama i pravnicima sastavljanje ugovora i aneksa ugovora i budite sigurni da jesu.
› Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji ‹
predstavlja još jednu formu uređenja poslovnih odnosa između pravnih lica. Sklapa se između preduzeća koja moraju ili da budu registrovana kao preduzetnik ili kao društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Jedan je od najčešćih i najopštijih ugovora koji se zaključuju između lica koja su registrovana za obavljanje neke delatnosti. Ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji može da se uredi gotovo svaki poslovni odnos, koji će se odvijati u određenom, tačno definisanom periodu. Važno odrednica je upravo ta da se definiše tačno trajanje radnog odnosa a ne kratkoročna saradnja tj.saradnja po projektu. To mogu biti ugovori o prevozu, najmu, skladištenju, prodaji i sl. Ovom vrstom ugovora mogu se definisati sve poslovno – tehničke saradnje, razmene dobara i usluga, pa je i jedan od najzastupljenijih u našoj zemlji. Stoga, ovaj model ugovora odgovara i firmama koje angažuju podizvođače za ispunjenje sopstvenih obaveza.
› Ugovori o obligacionim odnosima ‹
Obligacioni odnosi su dužničko-poverilački odnosi, u kojima jedna strana imaju obligaciju (obavezu) prema drugoj, odnosno međusobno su obavezna na određeno ponašanje. Najčešći i najprisutniji načini nastanka tih obaveza su na osnovu ugovora između strana. Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizička i pravna lica. Obligacionim pravom, zakonom i ugovorima uređuju se obligacioni odnosi. To mogu biti sticanja svojine bez osnova, prouzrokovanja štete, poslovanje bez naloga, jednostrane izjave volje i drugo. Kod obligacionih odnosa poverilac ima pravo da zahteva određeno davanje, plaćanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje od dužnika, koji ima obavezu da to i učini. Reč je o imovinsko-pravnom odnosu koji uvek ima sankciju imovinske prirode. Tako ugovor definiše obligacione odnose, odnosno prava i obaveza među ugovornim stranama, subjektima obligacija. Kažemo da neko nešto duguje iz ugovora ili zbog toga što je drugome prouzrokovao štetu. S druge strane, poverilac nešto potražuje, jer ga na to obavezuje pravo koje je formulisano u ugovoru i tako postalo njegovo subjektivno građansko pravo, tražbina ili potraživanje.
